U utorak 24.4.2018. stupa na snagu Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u poslovnim transakcijama (Sl.Gl. 31/18). Zakon propisuje da se ugovorom između privrednih subjekata, kao i privrednih subjekata i subjekta javnog prava ne može ugovoriti rok ispunjenja novčane obaveze duži od 60 dana. S tim da, ako nije ugovoren rok, dužnik je dužan da ispuni novčanu obavezu u roku od 30 dana. Izuzetno od ovoga može se ugovoriti i duži rok ispunjenja novčane obaveze u slučaju da je dužnik povjeriocu izdao bankarsku garanciju koja sadrži klauzule "neopoziva", "bezuslovna", "naplativa na prvi poziv bez prigovora", kao i mjenice avalirane od banke.

Ozbiljnost ovog zakona sadržana je u kaznenim odredbama gdje je propisano da će se novčanom kaznom od 5.000 KM do 15.000 KM kazniti dužnik koji ne ispuni novčanu obavezu u propisanom roku. Novčana kazna za odgovorno lice dužnika, kao i za preduzetnika je od 1.000 KM do 3.000 KM.

Donosioci zakona tvrde da je ovaj zakon na dobrobit poslodavaca koji uredno izmiruju svoje obaveze i da je nastao u saradnji poslovne zajednice i Vlade Srpske.

Da li će to zaista biti na dobrobit ili je to samo još jedan način da novčanim kaznama puni budžet RS, ostaje da vidimo. Postoje realne situacije kada privrednici imaju potrebu ugovoriti duže rokove plaćanja i zaista nije jasno zašto, ako je kako kažu Zakon kreiran na dobrobit poštenih privrednika, ukinuto pravo privrednika da slobodno dogovaraju rokove plaćanja. Ako ispravno tumačimo Zakon, biće kažnjen i privrednik koji je izmirio obaveze ali je to izvršio sa zakašnjenjem. Šta biva sa dužnikom koji nastavi da duguje i nakon propisivanja kazne? Nejasno je i da li se Zakon odnosi i na rokove izmirenja obaveza prema subjektima izvan Republike Srpske tj. prema dobavljačima iz FBiH i izvan BiH.